Драгом Николи!
Данас се опраштамо од нашег Николе — супруга, оца, брата, сина, пријатеља, колеге. Човека који је, без обзира на све што му је живот донео, увек носио осмех и доброту у срцу.
Никола је рођен 1987. године, и од малих ногу је волео природу. Завршио је средњу шумарску школу, па Шумарски факултет и постао шумарски инжењер — позив који није био само посао, већ део онога што је Никола и био. Шума, планина, мирис земље и слобода природе, дивљач, били су његов свет. Био је страствен ловац, али пре свега човек који је знао да поштује живот и природу више него многи.
Његова ведра нарав била је нешто по чему ћемо га заувек памтити. Никола је умео да насмеје човека чак и када му је било најтеже. Умео је да разговара, да саслуша, да загрли. У друштву је био ослонац, неко ко је чинио да се осећаш добродошло и вољено.
Иза себе је оставио своју супругу Мају, стуб њихове породице, и њиховог малог сина — којег је Никола волео бескрајно и поносно. Оставио је и своју сестру, с којом га је везала посебна блискост, своје родитеље које је бескрајно поштовао и све нас којима је обогатио животе.
Последње године донеле су му борбу коју нико није заслужио. Тешка болест, неумољиво је узимала део по део његове снаге, али никада није успела да му одузме срце, дух и љубав коју је давао. Борио се тихо, храбро и достојанствено.
Данас се опраштамо од Николе, али не и од успомена. Оне остају — његови кораци у шуми, његов смех међу пријатељима, његова доброта у нашим причама, његова љубав у његовом детету.
Зато данас, и поред туге, желимо и да му захвалимо:
Хвала ти, Никола, на свему што си био.
На свакој радости коју си донео, на сваком лепом тренутку, на свакој топлој речи.
Нека ти је вечни мир, а нама остаје да чувамо сећање на тебе — са поносом, љубављу и захвалношћу.
Почивај у миру, драги Никола.
Председник КИШС
др Звонимир Баковић, маст.инж.шум.